Trening predstavlja jedan oblik stresa za čovekovo telo, a kao reakcija tela na taj stres mogu se javiti brojne pozitivne adaptacije u telu. To naravno zavisi od tipa treninga i optimalnog doziranja treninga, a pre svega se odnosi na intezivne oblike vežbanja.
Sa druge strane, situacija kada je naše telo duže vreme bez hrane, tj. kada gladuje, takođe predstavlja specifičan oblik stresa za naše telo.
Specifični oblici vežbanja (intenzivno – kratkotrajno vežbanje) i gladovanja (umereno gladovanje, ne hronično) potencijalni su aktivatori brojnih adaptacija u čovekovom telu koje su pre svega vezane za ono što bismo nazvali zdravlje. Naime, ove aktivnosti primoravaju telo da troši primarne energetske rezerve, dok je telu opšti prioritet da ove rezerve uvek budu popunjene. Ali kada je telo naterano da ih rapidno troši, dolazi do brojnih adaptacija koje predstavljaju kompenzaciju za to rapidno pražnjenje rezervi. U te adaptacije između ostalih spadaju: efikasnost iskorišćavanja energije, veća otpornost na stres, viši stepen obnavljanja tkiva (između ostalog, stvarajući nove nervne i mišićne ćelije), a sve to čini da telo bude otpornije i podmlađenije.
Kombinovanje intenzivnog treninga tj. vežbanja i stanja relativnog gladovanja posebno je efektno jer ima dupli efekat i predstavlja maksimalni atak na energetske rezerve. Ono što je ovde ključna stvar jesu adaptacije koje se dešavaju kao reakcija tela na taj stres. To su željene adaptacije i zato se ne treba plašiti intenzivnog vežbanja na prazan stomak! Ipak, ovaj režim zahteva i određenu opreznost. On je pre svega pogodan za zdravu populaciju, ali i tada ga treba uvoditi postepeno, kontrolišući nivo gladovanja i intenziteta treninga. Vremenom telo ne samo da može bez problema intenzivno trenirati bez popunjenih energetskih rezervi, već i performanse u toj aktivnosti mogu biti visoke.
Specifični oblici vežbanja (intenzivno – kratkotrajno vežbanje) i gladovanja (umereno gladovanje, ne hronično) potencijalni su aktivatori brojnih adaptacija u čovekovom telu koje su pre svega vezane za ono što bismo nazvali zdravlje. Naime, ove aktivnosti primoravaju telo da troši primarne energetske rezerve, dok je telu opšti prioritet da ove rezerve uvek budu popunjene. Ali kada je telo naterano da ih rapidno troši, dolazi do brojnih adaptacija koje predstavljaju kompenzaciju za to rapidno pražnjenje rezervi. U te adaptacije između ostalih spadaju: efikasnost iskorišćavanja energije, veća otpornost na stres, viši stepen obnavljanja tkiva (između ostalog, stvarajući nove nervne i mišićne ćelije), a sve to čini da telo bude otpornije i podmlađenije.
Kombinovanje intenzivnog treninga tj. vežbanja i stanja relativnog gladovanja posebno je efektno jer ima dupli efekat i predstavlja maksimalni atak na energetske rezerve. Ono što je ovde ključna stvar jesu adaptacije koje se dešavaju kao reakcija tela na taj stres. To su željene adaptacije i zato se ne treba plašiti intenzivnog vežbanja na prazan stomak! Ipak, ovaj režim zahteva i određenu opreznost. On je pre svega pogodan za zdravu populaciju, ali i tada ga treba uvoditi postepeno, kontrolišući nivo gladovanja i intenziteta treninga. Vremenom telo ne samo da može bez problema intenzivno trenirati bez popunjenih energetskih rezervi, već i performanse u toj aktivnosti mogu biti visoke.
superzena
0 komentari:
Objavi komentar