Svi smo ga pili od rođenja, a većina nas ga i dalje ga konzumira u kafi ili uz musli. Sve životinje prestaju da ga koriste čim stasaju, a ljudi...greše li?
Ljudi su jedina živa bića koja piju mleko i u odraslom dobu, i to mleko druge životinjske vrste. Uloga mleka je da pomogne bebi u periodu najbržeg razvoja u životu. Kod nas ljudi, majčino mleko pretvori bebu od 3,2 kg u dete od 10 kg. A kravlje mleko? Ono pretvori tele od 40 kg u kravu od 725 kg. Dakle, šta se dešava kada pijemo mleko koje ne samo što je kravlje već ga pijemo i tokom većeg dela svog života?
Možete li biti intolerantni?
Mnogi od nas izgube sposobnost da u potpunosti svare laktozu (šećer koji se nalazi u mleku životinja) do svoje četvrte godine. Prema tvrdnjama nutricioniste Yvonne Bishop-Weston, 75% nas netolerantno je na mleko do neke granice – simptomi uključuju dijareju, stomačne grčeve i čir. Kazein (vrsta proteina, takođe iz mleka) podjednako se teško vari zbog nedostatka enzima renin. Ako ste intolerantni, postoje alternative u mnogim radnjama i kafeima, a možete probati i kozje mleko – i ono je mlečni proizvod, ali se znatno lakše vari i blažeg je ukusa od kravljeg mleka.
Da li mleko goji?
Kravlje mleko je veoma masno (49% kalorija u mleku je od masti, u poluobranom oko 35%) i ima dvostruko više proteina od ljudskog mleka. „Hormoni u mleku služe da omoguće brz razvoj“, kaže dr Chidi Ngwaba, šef urgentnog centra u bolnici East Surrey, koji daje savete o načinu života, ishrani i vežbama. „Kravlje mleko je idealno kad je krajnji konzument krava, ali zbog svog uticaja na rast i količine estrogena koju sadrži, kad ga ljudi piju, dovodi do nakupljanja masti, posebno u donjem delu stomaka.“ Dr Ngwaba trenutno piše knjigu koja preporučuje ishranu apsolutno bez mlečnih proizvoda.
Izvor proteina?
Proteini se smatraju „graditeljima organizma“ i oni čine oko 16% naše telesne mase, uključujući mišiće, kosu i kožu. Iako je mleko bogat izvor proteina, možete ga zameniti žitaricama punog zrna, uljem bogatom ribom, orašastim plodovima i laganim mesima. Stručnjaci ne mogu da se slože oko količine proteina koja nam je potrebna u redovnoj ishrani – to zavisi od težine i fizičke aktivnosti pojedinca – ali 46 g dnevno (jedna šnicla od 200 g ili velika porcija boranije ili bundeve) dobra je za početak.
Mleko se dovodi u vezu s aknama
Previše mlečnih proizvoda dugo se povezivalo s problemima s kožom. Iako neki stručnjaci odbacuju tvrdnje da ono što jedemo utiče na naš ten, studija sprovedena na tinejdžerima, objavljena u Žurnalu Američke dermatološke akademije 2008. godine, otkriva da oni koji piju najviše mleka imaju tendenciju ka najgorem obliku akni. Zanimljivo je to što su se akne pojavile samo nakon unesene velike količine mleka, ali ne i drugih mlečnih proizvoda. Veruje se da hormoni, posebno androgeni, vode do preteranog lučenja testosterona, koji stimuliše lojne žlezde da stvaraju masniju kožu koja je sklona upalama. Bishop-Weston kaže: „Probajte da prirodne hormone iz kravljeg mleka zamenite onim za naš organizam prihvatljivijim, na biljnoj bazi, npr. iz pirinčanog mleka ili badema.“
Kalcijum možete dobiti i iz drugih izvora
Donedavno je bilo opšteprihvaćeno mišljenje da je ishrana koja uključuje mleko i mlečne proizvode najbolji način da se zaštitimo od osteporoze. Međutim, sve veći broj stručnjaka dokazao je da ishrana bogata mlekom u dobroj meri doprinosi tom stanju. Prema dr Ngwaba, mleko čak slabi kosti. Dokazi pokazuju da proteini u mleku izvlače kalcijum i fosfor iz kostiju i time ih čine slabijim. Ovu činjenicu podržava i istraživanje izvedeno na Jejlu, prema kojem zemlje s najvećom upotrebom mleka i mesa u ishrani imaju i najviši procenat obolelih od osteporoze. Iako je istina da kravlje mleko sadrži kalcijum, on je praktično neupotrebljiv za ljudski organizam posle pasterizacije, gde se zagreva na 63 °C. U stvari, mleko sadrži samo 118 mg kalcijuma na 100 g, dok susamovo seme sadrži 1,16 mg, a badem 234 mg na 100 g. Postoje alternative za kalcijum iz mleka koje možete probati – Patrick Holford, poznati pisac i vodeći govornik na temu nutricionizma, kaže: „Dobar izvor kalcijuma su orašasti plodovi (badem i brazilski orah), semenke (suncokreta i bundeve), povrće (spanać, kupus, kelj, šargarepa) i voće (kajsije i smokve).“
Alternative
# Pirinčano mleko je, s alergenske strane, najpogodnija zamena za mleko, najmanje goji i veoma je hranljivo. Mnogo je vodenije od kravljeg mleka i zrnaste je teksture.
# Sojino mleko dobija se iz zrna soje i veliki je izvor proteina i kalcijuma. Takođe je najbolja zamena mleku kod kuvanja, s obzirom na istu konzistenciju – samo vodite računa da uzmete nezaslađenu verziju.
# Bademovo mleko mnogo je skuplje od kravljeg, ali je puno magnezijuma, selena i vitamina E. Kao i pirinčano, dosta je vodenije, ali ima bogatiji ukus.
Probiotici
Probiotici su živi mikroorganizmi koji se nalaze u mlečnim proizvodima kao što je jogurt, a prodaju se i kao suplementi. Sadrže dobre bakterije, stoga podstiču imunološki sistem i poboljšavaju rad celokupnog digestivnog trakta.
Zanimljivosti
# Stari Grci i Rimljani su one koji piju mleko nazivali varvarima.
# Američki lekar Hervey D. Thatcher , patentirao je staklenu flašu za mleko 1886. godine.
# Stanovnici Velike Britanije su muzli krave još pre 6.000 godina.ž
# Neronova žena, Popea kupala se svaki dan u mleku da bi bila mlada i lepa. Sa njom je uvek putovalo i 500 magarica.
# Ginisova rekorderka je kanadska krava po imenu Smurf (Štrumpf) i do sada je dala preko 215.000 litara mleka.
# Od svih domaćih životinja, najbliže ljuskom mleku je magareće.
# Tek izmuženo mleko ima temperaturu od 36 stepeni
Izvor: elle
0 komentari:
Objavi komentar