Loša probava ili nepravilno varenje uglavnom se mogu rešiti bez lekova. Promena navika u ishrani i redovno vežbanje mnogima su doneli olakšanje.
Međutim, ako se dugo oseća bol, nadimanje, mučnina, gorušica, osećaj brze sitosti, može se posumnjati na neku od bolesti želuca.
Želudac ima važnu ulogu u regulisanju osećaja sitosti i gladi. Jedna od čestih bolesti želuca je loše varenje ili dispepsija. Tada se javlja bol, nadimanje, mučnina, gorušica, osećaj brze sitosti, kiselina, paljenje, žgaravica. Ako simptomi traju najmanje tri meseca, može se govoriti o sindromu dispepsije zbog čega se treba konsultovati sa doktorom.
– Najčešće se javi dispepsija bez neke organske bolesti, i to kod oko 60 odsto svih osoba koje imaju loše varenje. Kod oko 15-25 odsto osoba ima čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a kod 5-15 odsto se otkrije refluksna bolest jednjaka, zbog pojačanog vraćanja kiseline iz želuca u jednjak – objašnjava prof. dr Tomica Milosavljević, gastroenterolog u Kliničkom centru Srbije.
Problem sa tegobama koje čine dispepsiju je kao i kod mnogih stomačnih bolesti – jedna bolest može da se ispolji na više načina ili više bolesti mogu da liče jedna na drugu. Zbog toga je važno da se metodom isključivanja postavi dijagnoza.
– Ako je neko mlađi od 55 godina i nema uznemiravajuće, „alarmantne“ simptome, kao što je gubitak u težini, malokrvnost, uporno otežano gutanje, povraćanje, onda je ispravno prvo uraditi neki od testova za dijagnostikovanjeheliko bakterije. Ukoliko je test pozitivan, bakterija mora da se iskoreni kombinacijom lekova, kako lekar prepiše. Ako je test negativan, onda ima smisla uzimati lekove za kočenje lučenja želudačne kiseline, za neutralisanje kiseline. Nema čvrstih naučnih dokaza da u lečenju dispepsije pomaže neki poseban životni stil – ističe dr Milosavljević.
Najčešći uzrok gastritisa je upravo infekcija heliko bakterijom (Hp), u preko 95 odsto slučajeva, a mogu smetati i lekovi, alkohol, duvan, preterivanje u ishrani.
– U ranom detinjstvu bakterija se naseli u našem želucu. Uđe na usta, izazove akutni gastritis koji prođe obično neprimećeno kod male dece. Posle više decenija, gastritis prelazi u hronični, površni, neaktivni u 80 odsto slučajeva bez tegoba. U zavisnosti od faktora nasleđa, ovaj gastritis može biti uzrok nastanka duboke rane, koja dugo traje i ima osobinu da se vraća. To je čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu – ističe prof. dr Milosavljević.
Doktor pojašnjava da tako bakterija sa jedne strane, način ishrane i života sa druge zajedno određuju da li će ishod biti odsustvo bolesti u 80 odsto slučajeva, ili pojava čira u 10-15 odsto ili rak želuca u jedan do dva odsto slučajeva.
– Čir se može lečiti različitim lekovima, ali je bitno izlečiti infekciju heliko bakterijom. Ako se izleči infekcija, deset puta je manji rizik da se čir ponovo vrati – kaže dr Milosavljević.
(Žena Blic)
0 komentari:
Objavi komentar