Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje kod koga zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrežnjače (retine), umesto na nju, zbog čega kratkovidi žmirkaju, škilje pokušavajući da dobiju oštru sliku predmeta.
Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno, a na blizu vide relativno dobro. Znak kratkovidosti je, dakle, nemogućnost jasnog gledanja udaljenih predmeta kao što je TV, tabla u učionici ili objekti ispred automobila pri vožnji. Kratkovidost pogađa ljude između 6 i 40 godina. Nakon 45. godine kratkovidost se smanjuje, tj. vid se poboljšava.
Može se takođe podeliti prema uzroku na:
- prelomnu: pri jačoj zakrivljenosti rožnjače
- osnu: kada je veća očna osa od 24 mm
- indeksna: kod prejakog indeksa prelamanja svetlosti u sočivu, očnoj vodici
- akomodacijska: kad postoje akomodacijski grčevi
Po kliničkom toku kratkovidost može biti:
>dobroćudna – benigna
>zloćudna – maligna
>zloćudna – maligna
Benigna kratkovidost se još naziva i školska, javlja se obično od 6 – 15 godina, ne prelazi – 8 dpt i nema komplikacija na mrežnjači ili sudovnjači – horoidei. Koriguje se najslabijim staklima koja daju dobar centralni vid. Prejaka korekcija može dovesti do prelaska u dalekovidost s teškoćama akomodacije.
Maligna kratkovidnost je ređa pojava. Dioptrija se povećava uz naglu ili postupnu pojavu degenerativnih promena na mrežnjači, sudovnjači, staklastom telu, beonjači, vidnom nervu. U ovom slučaju važna je prevencija: izabrati odgovarajuće zanimanje kod koga se vid duže ne zamara, prikladna ishrana bogata vitaminima I hipokorekcija – korekcija manja od dioptrije kako bi se smanjila akomodacija. Smatra se da je mnogo opasnija puna korekcija kojom se postiže jača akomodacija, veće naprezanje oka i pogoršanje degenerativnih komplikacija. Osim ovih preventivnih mera, kod maligne kratkovidnosti se daju i sredstva za širenje krvnih sudova u obliku kapi ili injekcija u oko. Degenerativne promene rešavaju se laserom.
Dijagnoza
Za određivanje stepena kratkovidosti koristi se niz oftalmoloških ispitivanja: sijaskopija, fotoskijaskopija, ispitivanje oštrine vida korekcijom tako da se na jedno pa na oba oka postavlja niz sočiva radi utvrđivanja najprikladnije dioptrije.
Za određivanje stepena kratkovidosti koristi se niz oftalmoloških ispitivanja: sijaskopija, fotoskijaskopija, ispitivanje oštrine vida korekcijom tako da se na jedno pa na oba oka postavlja niz sočiva radi utvrđivanja najprikladnije dioptrije.
Lečenje
Kratkovidost se rešava nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim zahvatom. Zavisno od stepena kratkovidosti, naočare ili sočiva treba nositi stalno ili samo povremeno, kad se očekuje gledanje na daljinu, npr. pri vožnji, gledanju filma, predavanjima itd. Kod miopije dioptrija ima negativan predznak. Što je viši broj koji označava kratkovidnost, stanje je teže. Refrakcijski hirurški zahvat može ukloniti problem ili ga smanjiti. Najčešći postupci sprovode se pomoću lasera. Osobe s dioptrijom većom od – 6 imaju veći rizik od nastanka povišenog očnog pritiska (glaukom) i odlubljivnja mrežnjače pa je potrebna redovna kontrola svake godine.
Kratkovidost se rešava nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim zahvatom. Zavisno od stepena kratkovidosti, naočare ili sočiva treba nositi stalno ili samo povremeno, kad se očekuje gledanje na daljinu, npr. pri vožnji, gledanju filma, predavanjima itd. Kod miopije dioptrija ima negativan predznak. Što je viši broj koji označava kratkovidnost, stanje je teže. Refrakcijski hirurški zahvat može ukloniti problem ili ga smanjiti. Najčešći postupci sprovode se pomoću lasera. Osobe s dioptrijom većom od – 6 imaju veći rizik od nastanka povišenog očnog pritiska (glaukom) i odlubljivnja mrežnjače pa je potrebna redovna kontrola svake godine.
Izvor: kucnilekar
0 komentari:
Objavi komentar