Pojačani rad štitne žlezde prate uznemirenost, mršavljenje, i ubrzani rad srca, a usporeni rad odlikuju dobanje na težini, osećaj hladnoće i opadanje kose...
Poremećaji rada štitne (tireoidne) žlezde, jedne od najvećih žlezda u našem telu, sve su učestaliji i u svetu od njih boluje čak dve milijarde ljudi. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, u grupi endokrinoloških bolesti bolesti štitne žlezde su na visokom drugom mestu, odmah nakon dijabetesa.
Svaka deseta žena nakon 50. boluje od nepravilnog rada štitne žlezde, ali zbog stresa su sve češće žrtve bolesti i muškarci. Hormoni koje proizvodi štitna žlezda, žlezda u oblika leptira smeštena ispod Adamove jabučice, pomažu u regulisanju broja otkucaja srca, krvnog pritiska i telesne temperature, i u regulisanju brzine hemijskih reakcija, odnosno stope kojom se hrana pretvara u energiju. Upravo su zato hormoni tireoidne žlezde od ključne važnosti za funkcionisanje svake ćelije u telu.
Najčešće bolesti štitne žlezde su gušavost, pojačan rad žlezde ili hipertireoza i oslabljena funkcija (hipotireoza), ali česte su i upale, kao i tumori. Na sreću, ako se otkrije na vreme, karcinom se u većini slučajeva lako leči.
Bolesti koje dovode do pojačanog rada žlezde obično izazivaju simptome kao što su uznemirenost, mršavljenje uprkos dobrom apetitu, nervoza, ubrzani rad srca, učestale stolice (prolivi), umor, opadanje kose, loš san, poremećaji menstrualnog ciklusa, problemi s plodnošću, opšti nemir i slično.
S druge strane, bolesti koje dovode do oslabljenog rada štitne žlezde (hipotireoze) vrlo su česte, ali nažalost, kasno se otkrivaju. One usporavaju metabolizam i, kada su jače izražene, dovode do gojenja, umora, povišenog nivoa masnoća u krvi (holesterol i trigliceridi), glavobolja, različite promene na koži, psihičke promene, fizičke i intelektualne usporenosti, osećaja hladnoće, problema s opadanjem kose, zatvora, poremećaja menstrualnog ciklusa, problema s plodnošću i slično.
Bolesti i poremećaji rada tireoidne žlezde mogu se pojaviti u svakom životnom dobu, ali zloćudni tumori, kao i pojačani rad (hipertireoze), relativno se češće javljaju kod mladih, a oslabljen rad žlezde češće se javlja kod starijih osoba.
Uz nasledne faktore, stres i neke lekove, faktor koji pospešuje razvoj bolesti štitne žlezde može da bude i neadekvatna ishrana. Namirnice poput kelja i kupusa, senfa, brokolija, kikirikija i proizvodi od soje ometaju apsorpciju joda i na nedeljnom jelovniku ne bi trebalo da se nađu više od dva, tri puta. Trebalo bi smanjiti i napitke koji sadrže kofein, i alkohol i pušenje, a obogatiti ishranu voćem, povrćem, ribom, integralnim žitaricama, mesom živine i mahunarkama - za dobro funkcionisanje štitne žlezde jedite šargarepu, spanać, maslinovo ulje, semenke suncokreta, integralne žitarice, banane i riblje ulje. Kod hipotireoze varenje pospešite povrćem, voćem, integralnim žitaricama i ostalim namirnicama bogatim vlaknima. Metaboličke procese pospešite pijući najmanje osam čaša vode na dan, a pomoći će i 30-45 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Ubrzani i usporeni rad utiču na telesnu težinu
Čest znak poremećaja rada štitne žlezde je nagla promena telesne težine. Ako žlezda proizvodi previše hormona, kilogrami se tope, a ako je nivo hormona nizak (hipotireoza),gojimo se.
Ako se ne otkrije na vreme, može izazvati srčanu insuficijenciju
Poremećaje u radu štitne žlezde vrlo je važno otkriti na vreme jer prekomerni rad iscrpljuje telesne organe i može izazvati srčanu slabost, dok usporen rad, hipotireoza, slabi otpornost tela na infekcije.
Pregledajte se ispred ogledala pomoću nekoliko gutljaja
Napravite samopregled ispred ogledala. Zabacite glavu unazad, popijte malo vode i, dok gutate, posmatrajte da li se ispod Adamove jabučice i iznad ključne kosti javlja otok. Ako ga uočite, obratite se odmah lekaru.
Prepoznavanje bolesti prema glavnim simptomima
Hipotireoza može da podigne nivo holesterola i poveća rizik od srčanog ili moždanog udara. Simptomi hipertireoze su teskoba, nesanica i razdražljivost, slabost u mišićima, drhtanje ruku, problemi s vidom i proliv.
Nakon 35. na pregled krvi svakih pet godina
U sklopu prevencije bolesti štitne žlezde, izbegavajte ekstremna ponašanja u ishrani i stilu života i što brže rešavajte konfliktne, stresne situacije.
Okidači bolesti štitne žlezde: Genetika, ishrana i stres
Ako je potreba za jodom u ishrani zadovoljena, najveći rizik razvoja bolesti i poremećaja rada štitne žlezde nose nasledni faktori. Ali, iako je u većini zemalja razvijenog sveta jodiranjem kuhinjske soli potreba za jodom zadovoljena, još ima delova sveta gde to nije slučaj, pa su tamo i problemi s gušavošću izraženiji. Faktori koji pospešuju bolesti štitne žlezde mogu da budu i neadekvatna ishrana, uzimanje nekih lekova, kao i stres kojem je savremeni čovek sve više izložen.
Izvor: 24sata.hr
Foto: allnightavenue/Flickr.com
Svaka deseta žena nakon 50. boluje od nepravilnog rada štitne žlezde, ali zbog stresa su sve češće žrtve bolesti i muškarci. Hormoni koje proizvodi štitna žlezda, žlezda u oblika leptira smeštena ispod Adamove jabučice, pomažu u regulisanju broja otkucaja srca, krvnog pritiska i telesne temperature, i u regulisanju brzine hemijskih reakcija, odnosno stope kojom se hrana pretvara u energiju. Upravo su zato hormoni tireoidne žlezde od ključne važnosti za funkcionisanje svake ćelije u telu.
Najčešće bolesti štitne žlezde su gušavost, pojačan rad žlezde ili hipertireoza i oslabljena funkcija (hipotireoza), ali česte su i upale, kao i tumori. Na sreću, ako se otkrije na vreme, karcinom se u većini slučajeva lako leči.
Bolesti koje dovode do pojačanog rada žlezde obično izazivaju simptome kao što su uznemirenost, mršavljenje uprkos dobrom apetitu, nervoza, ubrzani rad srca, učestale stolice (prolivi), umor, opadanje kose, loš san, poremećaji menstrualnog ciklusa, problemi s plodnošću, opšti nemir i slično.
S druge strane, bolesti koje dovode do oslabljenog rada štitne žlezde (hipotireoze) vrlo su česte, ali nažalost, kasno se otkrivaju. One usporavaju metabolizam i, kada su jače izražene, dovode do gojenja, umora, povišenog nivoa masnoća u krvi (holesterol i trigliceridi), glavobolja, različite promene na koži, psihičke promene, fizičke i intelektualne usporenosti, osećaja hladnoće, problema s opadanjem kose, zatvora, poremećaja menstrualnog ciklusa, problema s plodnošću i slično.
Bolesti i poremećaji rada tireoidne žlezde mogu se pojaviti u svakom životnom dobu, ali zloćudni tumori, kao i pojačani rad (hipertireoze), relativno se češće javljaju kod mladih, a oslabljen rad žlezde češće se javlja kod starijih osoba.
Uz nasledne faktore, stres i neke lekove, faktor koji pospešuje razvoj bolesti štitne žlezde može da bude i neadekvatna ishrana. Namirnice poput kelja i kupusa, senfa, brokolija, kikirikija i proizvodi od soje ometaju apsorpciju joda i na nedeljnom jelovniku ne bi trebalo da se nađu više od dva, tri puta. Trebalo bi smanjiti i napitke koji sadrže kofein, i alkohol i pušenje, a obogatiti ishranu voćem, povrćem, ribom, integralnim žitaricama, mesom živine i mahunarkama - za dobro funkcionisanje štitne žlezde jedite šargarepu, spanać, maslinovo ulje, semenke suncokreta, integralne žitarice, banane i riblje ulje. Kod hipotireoze varenje pospešite povrćem, voćem, integralnim žitaricama i ostalim namirnicama bogatim vlaknima. Metaboličke procese pospešite pijući najmanje osam čaša vode na dan, a pomoći će i 30-45 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Ubrzani i usporeni rad utiču na telesnu težinu
Čest znak poremećaja rada štitne žlezde je nagla promena telesne težine. Ako žlezda proizvodi previše hormona, kilogrami se tope, a ako je nivo hormona nizak (hipotireoza),gojimo se.
Ako se ne otkrije na vreme, može izazvati srčanu insuficijenciju
Poremećaje u radu štitne žlezde vrlo je važno otkriti na vreme jer prekomerni rad iscrpljuje telesne organe i može izazvati srčanu slabost, dok usporen rad, hipotireoza, slabi otpornost tela na infekcije.
Pregledajte se ispred ogledala pomoću nekoliko gutljaja
Napravite samopregled ispred ogledala. Zabacite glavu unazad, popijte malo vode i, dok gutate, posmatrajte da li se ispod Adamove jabučice i iznad ključne kosti javlja otok. Ako ga uočite, obratite se odmah lekaru.
Prepoznavanje bolesti prema glavnim simptomima
Hipotireoza može da podigne nivo holesterola i poveća rizik od srčanog ili moždanog udara. Simptomi hipertireoze su teskoba, nesanica i razdražljivost, slabost u mišićima, drhtanje ruku, problemi s vidom i proliv.
Nakon 35. na pregled krvi svakih pet godina
U sklopu prevencije bolesti štitne žlezde, izbegavajte ekstremna ponašanja u ishrani i stilu života i što brže rešavajte konfliktne, stresne situacije.
Okidači bolesti štitne žlezde: Genetika, ishrana i stres
Ako je potreba za jodom u ishrani zadovoljena, najveći rizik razvoja bolesti i poremećaja rada štitne žlezde nose nasledni faktori. Ali, iako je u većini zemalja razvijenog sveta jodiranjem kuhinjske soli potreba za jodom zadovoljena, još ima delova sveta gde to nije slučaj, pa su tamo i problemi s gušavošću izraženiji. Faktori koji pospešuju bolesti štitne žlezde mogu da budu i neadekvatna ishrana, uzimanje nekih lekova, kao i stres kojem je savremeni čovek sve više izložen.
Izvor: 24sata.hr
Foto: allnightavenue/Flickr.com
0 komentari:
Objavi komentar