Hipertrofična kardiomiopatija je bolest srčanog mišića koja ne mora uticati na pogoršanje života obolele osobe a tok bolesti je individualan.
Osnovna karakteristika hipertrofične kardiomiopatije je zadebljanje srčanog mišića. Srčani mišić može biti zadebljan i kod zdrave osobe kao rezultat visokog pritiska ili izrazite sportske aktivnosti. Hipertofična kardiomiopatija je najčešće nasledna bolest.
Mikroskopskim pregledom ćelija srčanog mišića uviđa se nepravilan raspored mišićnih ćelija, pa se zbog toga ta pojava naziva i miokardijalna zbrka. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da ukoliko član porodice ima navedenu bolest, mogućnost da je njegov potomak ima 50%. Bolest ne preskače generacije te je podjednako prenosiva i preko muške i preko ženske linije. Prema novijim istraživanjima pokazalo se da je hipertrofična kardiomiopatija češća bolest nego što se ranije mislilo. Prema istraživanjima dr Marona iz 1995. procena je da je 1 naspram 500 ili 1 naspram 1000 osoba obolelo od hipertorfične kardiomiopatije. Hipertrofična kardiomiopatija očituje se u zadebljanju čitavog ventrikula (komore) ili njegovog dela. Normalne dimenzije septuma levog ventrikula su 0.8-1.2 za razliku od povećanog koji iznosi od 1.3-6.0 cm.
Zadebljanje se najčešće javlja u detinjstvu ili ranom pubertetu iako postoje zabeleženi slučajevi i otkivanja u kasnijoj životnoj dobi.
Mikroskopskim pregledom ćelija srčanog mišića uviđa se nepravilan raspored mišićnih ćelija, pa se zbog toga ta pojava naziva i miokardijalna zbrka. Najnovija naučna istraživanja pokazuju da ukoliko član porodice ima navedenu bolest, mogućnost da je njegov potomak ima 50%. Bolest ne preskače generacije te je podjednako prenosiva i preko muške i preko ženske linije. Prema novijim istraživanjima pokazalo se da je hipertrofična kardiomiopatija češća bolest nego što se ranije mislilo. Prema istraživanjima dr Marona iz 1995. procena je da je 1 naspram 500 ili 1 naspram 1000 osoba obolelo od hipertorfične kardiomiopatije. Hipertrofična kardiomiopatija očituje se u zadebljanju čitavog ventrikula (komore) ili njegovog dela. Normalne dimenzije septuma levog ventrikula su 0.8-1.2 za razliku od povećanog koji iznosi od 1.3-6.0 cm.
Zadebljanje se najčešće javlja u detinjstvu ili ranom pubertetu iako postoje zabeleženi slučajevi i otkivanja u kasnijoj životnoj dobi.
Prema zadebljanju ventrikula hipertofične kardiomiopatije delimo:
- asimetričnu hipertrofični kardiomiopatiju bez obstukcije (HCM)
- asimetričnu hipertrofični kardiomiopatiju s obstrukcije (HOCM)
- koncentrična hipertrofična kardiomiopatija
- apikalni hipertrofična kardiomiopatija
Asimetrična hipertrofična kardiomiopatija bez obstrukcije-HCM
Najučestaliji oblik hipertrofične kardiomiopatije poznat još pod nazivima HCM (hipertrophic cardiomiopathi) ili IHSS (idiopathic hipertrophic subaortic stenosis) kod kog se zadebljanje javlja u gornjem delu septumu (pregrade) između levog i desnog dela srca tj.ventrikula. Zadebljanje septalnog dela utiče na suženje izgonskog trakta kojim krv dolazi iz atrija u ventikul. Mitralni zalistak tada ostaje na uobičajenom mestu pa ne dolazi do pojave zvane obstrukcija.
Asimetrična hipertrofična kardiomiopatija sa obstrukcije-HOCM
Ukoliko je septum jako zadebljan prilikom kretanja krvi iz levog atrija (pretklijekte) u ventikul (klijetku), mitralni zalistak dodiruje septum te smeta pri normalnom protoku krvi što uzrokuje turbulentni tok krvi i pojavu zvanu obstrukcija. Takav protok krvi ima propratnu auditivnu pojavu zvanu murmor koja se čuje stetoskopom. Položaj mitralnog zalistka u tom slučaju izaziva povratak krvi tj curenje krvi tzv.mitralnu regurgitaciju.Kod HOCM-a se takođe javlja i posebna pojava tzv. SAM ili sistolni pozadinsko kretanje mitralnog zalistka.
Koncentirčna hipertorfična kardiomiopatija
Simetrična ili koncentrična hipertrofična kardiomiopatija očituje se u zadebljanju celog ventikula ili komore i to najčešće levog. Usled novijih istraživanja primećeno je da se taj tip kardiomiopatije učestalije javlja u Aziji pogotovo u Japanu.
Apikalni hipertrofična kardiomiopatija
Zadebljanje se javlja na apiko srca ili Apeku tj samom vrhu srca i to najčešće zahvata levi ventikul srca
Simptomi
Dispnea se očituje kao nedostatak kiseonika prilikom disanja, tačnije kao nemogućnost da dovoljno udahnete ili Vam je dah kratak. Najčešće se javlja pri naporu ili manjoj fizičkoj aktivnosti zajedno sa umorom. Prema Nev Iork Heart Association klasifikaciji postoje: asiptomatični pacijenti klasa I-nema osećaja zaduhe blago simptomatični pacijenti klasa II-blaga zaduha pri penjanju uz stepenice umereno simptomatični pacijenti klasa III-hodanje po ravnom već uzrokuje simptom zaduhe teško simptomatični pacijenti klasa IV-pacijenti osećaju zaduha u mirovanju i uglavnom su vezani uz život u kući
Dispnea se očituje kao nedostatak kiseonika prilikom disanja, tačnije kao nemogućnost da dovoljno udahnete ili Vam je dah kratak. Najčešće se javlja pri naporu ili manjoj fizičkoj aktivnosti zajedno sa umorom. Prema Nev Iork Heart Association klasifikaciji postoje: asiptomatični pacijenti klasa I-nema osećaja zaduhe blago simptomatični pacijenti klasa II-blaga zaduha pri penjanju uz stepenice umereno simptomatični pacijenti klasa III-hodanje po ravnom već uzrokuje simptom zaduhe teško simptomatični pacijenti klasa IV-pacijenti osećaju zaduha u mirovanju i uglavnom su vezani uz život u kući
Bol u grudima
Drugi naziv za to je i anginalna bol. Bol se može javiti tokom aktivnosti kao iu mirovanju pa i tokom spavanju. Može biti kratkotrajna tupa a može biti i dugotrajna. Događa se zbog nedostatka kiseonika koje srce za svoj rad treba. Osnovna razlika u simptomima između angine i srčanog udara je u tome što angina često traje tratko i po uzimanju leka ili mirovanju prođe dok srčani udar traje duže od 30 minuta te se javlja kao osećaj bola i nelagodnosti propraćen osećajem težine, stiskanja ili drobljenja. Ti osećaji povezani sa srčanim udarom mogu trajti neko vreme pa se povući i onda iznova početi. Takođe osoba može osećati bol ili nelagodu u drugim delovima tela kao rukama, vratu, vilici ili stomaku. Takođe se mogu ajviti i simptomi poput hladnog znoja, osećaja muke, znojenja i strah od smrti. Bitno je naglasiti da simptomi ne nestaju odmorom ili uzimanjem lekova. Ukoliko osećate takve simptome bez oklevanja je potrebno zvati hitnu pomoć.
Umor
Neobjašnjiv umor može biti takođe simptom HCM-a jer se srce stalno napreže da bi pumpalo krv što može rezultirati većom potrebom za snom.
“Preskakanje srca “
I u zdravih ljudi srce ponekad kuca iregularno ali kod HCM je to tipično. Ono što osećamo kao preskakanje srca mogu biti uranjeni, dodatni ili preskočeni otkucaji. Mogu se javiti iznenadno bez spoljnih uzroka i dodatnih simptoma i iznenadno prestati. Dodatno ih može izazvati umor, nesanica, stres, velike količine teina (kafa, čaj, coca-cola) ili alkohol. Nepravilni otkucaji mogu biti izolovani a mogu se javljati uz druge simptome kao što je naglo znojenje i vrtoglavica.
Vrtoglavice i nesvestice
Vrtoglavice mogu se događati pri naporu, fizičkoj aktivnosti ili u mirovanju. Nastaju kao rezultat nepravilnih otkucaja srca, pada krvnog pritiska ili nedostatka kiseonika u mozgu. Epizode vrtoglavice, osećaja gubitka tla pod nogama, teškog disanja, hladnog znoja bez gubitka svesti nazivaju se presinkope. Epizode gubitka svjesti usled navedenih drugih simptoma nazivaju se sinkope.U slučaju da iskusite takvo što neophodno je zatražiti lekarsku pomoć.
Znojenje
Nalet znojenja obično je kod osoba koje boluju od kardiomiopatije vazan uz nepravilan rad srca tj aritmije.To znojenje je obično u vidu tzv. hladnog znoja koji osim sa aritmijama povezan je is vrtoglavicama što ukazuje na to da srce nije uspelo pumpati dovoljno krvi u mozak.
Usled pojave naznačenih simptoma neophodno je javiti se profesionalnom kardiologu ili bar lekaru opšte prakse. Pogotovo kad je reč o učestalim zaduha, preskakanja srca, vrtoglavici ili nesvestici.
Izvor: kucnilekar
0 komentari:
Objavi komentar