Kada je reč o količini antioksidansa jedna šljiva je kao šaka borovnica.
Nezaobilazan je izbor svake domaćice koja priprema zimnicu, a osim što se najčešće koristi za pripremu marmelada i knedli, svakako je poželjno jesti i svežu jer sadrži vitamin C (5 do 8 mg na 100 g, zavisno o kojoj se vrsti radi), vitamin B6, bakar, vitamin B2, vitamin B3, vitamin K, magnezijum, gvožđe, kalcijum, te čak 240 mg na 100 g kalijuma. Šljive obiluju i vlaknima, 2 g na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće.
Ranija istraživanja pokazala su da šljiva jača kosti, smanjuje rizik od oblevanja raka debelog creva, ali i da konzumacija 12 šljiva prosečne veličine na dan tokom dva meseca snižava nivo lošeg holesterola.
Konzumacijom oko 12 suvih šljiva na dan, odnosno 100 grama, kroz tri meseca znatno će se povećati markeri u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju, pokazalo je jedno od istraživanja.
Dihidroksi – fenil izatin, jedan je od sastojaka šljive zbog kog, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak. Pomažu mu i sorbitol i fenoli te biljna vlakna. 25 grama suvih šljiva, što je ekvivalent u proseku tri ploda, osiguraće nam 5% potrebnog dnevnog unosa vlakana koji je za muškarce od 19 do 50 godina 25%, a za žene 7%.
Izvor: kucnilekar
0 komentari:
Objavi komentar