Program ishrane o kome će ovde biti reči je kombinacija najsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije i biofizike.
Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u našoj zemlji, a jedinstven po tome što pomaže svakom čoveku da ostvari idealnu težinu istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.
Proizvod je višegodišnjeg iskustva i školovanja u najznačajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najvećim imenima današnjice u mnogim oblastima Anti Aging Medicine, odnosno medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.
Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:
HRONO ISHRANA kako usporiti starenje – dr Ana Gifing
Naš cilj je da svaki čovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog organizma, jer je to znanje osnov očuvanja zdravlja i vitalnosti.
Program hrono ishrane omogućava da se bez velike muke, za kratko vreme, nauče principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija različitih namirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim širinama i dužinama, u svakoj prilici, u školi, na poslu, kod kuće, na odmoru ili poslovnom putovanju.
Naročito je značajan po tome što se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i što se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav život.
Oni koji su oboleli od načešćih savremenih bolesti metabolizma za 10 do 30 dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i šećera.
Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo pridržavati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.
Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da nauče osnovne fiziološke procese.
Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odredjivanje količina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki čovek dobije znanje koje će biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, maštovitost i snalaženje u svakodnevnim životnim situacijama.
U okviru našeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostičke procedure u cilju utvrdjivanja postojećeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku višemesečnih konsultativnih pregleda i kontrola pratimo postignut rezutat.
Prednost programa hrono ishrane je u tome što se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat (gubljenje-vraćanje težine), a metabolički poremećaji se trajno rešavaju.
Šteta od uzimanja “grickalica”
Za aktivirajući signal za lučenje insulina uopšte nije potreban kompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces započeo. Tada masne ćelije dobijaju nalog za skladištenje. Tog trenutka prestaje oslobadjanje masti, zatvaraju se sva ćelijska vrata i započinje lipogeneza, odnosno, ćelija počinje da stvara masti iznova.
Ovo je jedan od razloga zašto uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smršamo do neke željene težine.
Ako želimo da smršamo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu regularnih obroka, i to – tri u toku dana.
Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne težine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu unošenja hrane, kao i kompulsivno “grickanje” izmedju obroka.Na žalost, danas je ovo jedan od najčešćih poremećaja u navikama kod savremenog čoveka.
Od najvećeg značaja je ovo saznanje primeniti kod dece, naučiti ih da ne jedu slatkiše, čips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na bonbone, voće, kiflu, djevrek i drugo.
Zašto se napominje da je ovo od najvećeg značaja sprečiti baš kod dece?
Zašto danas postoje veoma gojazna deca?
Ćelije masnog tkiva su kod dece još nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Ove ćelije imaju ogroman potencijal za umnožavanjem.
Jedan od razloga zašto dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih i upravo ovaj mehanizam umnožavanja ćelija zbog povećane potrebe skladištenja masti.
Deca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu količinu masti i potreba za skladištenjem te stvorene telesne masti je velika.
Dečije telo se postara da se masne ćelije ubrzano razmnožavaju, a kada se jednom umnože ove ćelije – adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije u životu, pa taj veliki broj adipocita skladišti veliku količinu masti.
Deca koja su u periodu razvoja bila mršava, bez naslaga masnoća, u glavnom u odraslom životnom dobu nemaju problem sa viškom težine, naprotiv, deca koja su bila debeljuškasta u ranom detinjstvu, skoro u 80% slučajeva imaju problem da održe idealnu težinu u odraslom dobu.
Masne ćelije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona i metaboličkih supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije u životu imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i kraći životni vek.
Kod ljudi koji su gojazni od dečijeg uzrasta, potencijal za skladištenjem masti je daleko veći nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog povećanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremećena. Ovi ljudi se suočavaju sa mnogim bolestima u životu, daleko više nego vršnjaci koji su imali normalnu telesnu težinu u detinjstvu (visok pritisak, šećerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo).
Napici, kao što su kafa i čaj sa dodatim šećerom (ili veštačkim zasladjivačem) menjaju naš ciklus skladištenja i oslobadjanja masti, voćni sokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedju obroka… posebno dijet pića, verovali ili ne, dijet cola je izazivač broj 1. šećerne bolesti u Americi u dečijem uzrastu, ali o tome ćemo kasnije.
Preskakanje obroka
Pored uzimanja grickalica, drugi najčešći poremećaj u navikama u ishrani je preskakanje obroka.
U našoj praksi, od mnogih pacijenata čujemo da ne doručkuju, ali ima i sledećih izjava: ne večeram uopšte jer je to zdravije; ujutru jedem samo voće; pojedem do 2 kg voća svaki dan; nikad ne stignem da ručam; uopšte ne jedem meso, najsladje mi je da jedem uveče u 11.. itd… sve ovo nije dobro, uopšte nije dobro!
-u organizmu čoveka se skoro ništa nije izmenilo od vremena kad je primitivni čovek bio lovac i kad nije imao mnogo različitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. Svakako je došlo do odredjenih minimalnih promena u genetskom kodu nakon prelaska čoveka iz nomadskog načina života (kad je samo lovio) u mirniji život sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.
Voće i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da nabave meso. S druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povrće, žitarice i voće, pa se njihov organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane.
Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je došlo do promena, jer se menjao i način života i ishrana. Po to j teoriji, O krvna grupa stvara odličnu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko opterećenje organizma od mesa.
Ipak, voće samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca i unutrašnjih organa, neophodni su proteini i masti. Voće je poželjno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17 h, ali o tome će mnogo više reči biti kasnije.
Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doručak (najveći broj), ili uzimaju veoma malu količinu hrane ujutru, ili samo voće (što takođe često čujemo).
O ovome danas naučnici znaju skoro sve i ne postoji više ni najmanja sumnja u opravdanost unosa odredjenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona budnosti, u našem krvotoku najviši i kada je lučenje insulina najaktivnije.
U tom periodu je metabolizam najsnažniji, najbrži i najefikasniji. Tada se najbolje osećamo, organizam priprema energiju za sve naše dnevne aktivnosti.
Šta se zapravo dogodi kad preskočimo unos hrane ujutru?
-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih ljudi čak i veći pad šećera.
-Iako možda i ne osećamo nikakvu glad, naš želudac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa počinje sa predodredjenim izlučivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.
-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji služe u stvaranju neophodne energije za rad srca, mišića i mozga (i svih unutrašnjih organa).
Šta mi uradimo ?
Tada mi preskočimo ovaj obrok, ili još gore, popijemo kafu sa šećerom (ili još mnogo gore od toga – popijemo kafu sa veštačkim zasladjivačem) i time bukvalno zaključamo sva vrata na našim masnim ćelijama, to jest adipocitima, one započinju intenzivan proces zaštite svojih postojećih rezervi neophodne energije za rad organa.
Zašto je to tako?….
Gojaznost
Gojaznost negativno utiče na mnoge, dobro poznate načine, kao što su operećenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloženje opasnih materija u crevima, otežava i remeti funkcije rada unutrašnjih organa (jetra, pankreas, bubrezi), ugrožava metaboličke procese, dovodi do poremećaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd.
Ali, danas su opsežna ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju debljine čoveka i skraćenja njegovog životnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma, kojim naše sopstvene masne ćelije “jedu” onaj genetski materijal koji presudno odredjuje dužinu našeg životnog veka.
Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naučnika iz St. ThomasHospital u Londonu, koji je proučavajući genetsku strukturu i patološka opterećenja blizanaca, došlo se do zapanjujućih rezultata o ponašanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.
Koji su pokazatelji gojaznosti?
Kad kažemo gojazan, mislimo na to da je BMI čoveka preko 30. Radi preciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se možemo veoma brzo orjentisati kakva nam je količina masti, dovoljno je znati našu težinu i visinu i lako ćemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.
Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledeće – težinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo odredili body mass index, podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84×1.84, dobijamo vrednost 20.67)
Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18.5 i 24.9, a vrednost BMI ispod 18.5 je takodje patološka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.
Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to može omogućiti InBody analizator tela).
Neko ko ima dobar mišićni sastav i normalnu količinu vode u ćelijama može imati veći body mass index od osobe koja ima mnogo više masnoća i manje mišićne mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.
Aleksandar Nastić
(Vestinet.rs)
0 komentari:
Objavi komentar